Posted 14 December 2007 - 23:20
Svedoci smo da su ove godine poskupele mnoge stvari u Srbiji a neke i po nekoliko puta: hleb, mleko, meso, mlečni proizvodi, komunalije, benzin 100 puta, plin, struja...ma sve živo ! Glavni razlozi tolikih poskupljenja su nedovoljno konkurentno i razvijeno tržište kod nas i MONOPOL-i to kako monopol kod proizvodjača tako i monopol kod trgovinskih lanaca a dokaz za ovu priču je činjenica da su kod nas trgovinske marže višestruko veće nego u razvijenim evropskim zemljama. Za one koji ne znaju trgovinska marža je razlika izmedju veleprodajne i maloprodajne cene nekog artikla ! E sad da ne bi ispalo da pricam prazne price potkrepicu ove tvrdnje sa nekoliko tekstova iz Blica:
Intervju Aleksandar Stevanović
Monopolisti nam uzmu 500 evra godišnje
Autor: Katarina Preradović | 02.12.2007 - 00:59
Monopolisti nam uzmu 500 evra godišnje
Trgovačke marže u hipermarketima u Srbiji su od dva do četiri puta su veće nego u EU. Dok se kod nas marže u megamarketima kreću oko 30 odsto, u zemljama EU su od 8 do 18 odsto - kaže u razgovoru za „Blic“ ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište.
- Zato su osnovni proizvodi kod nas daleko skuplji nego u Zapadnoj Evropi. To nikako nije normalno, jer su plate kod nas 350 evra a tamo 1.500-2.000 evra. Tu nešto opako ne štima, znači maloprodaja nam zida značajan deo cena.
„Blic“ je napravio istraživanje o cenama Srbiji i Nemačkoj. Kod nas je sve od 20 do 30 odsto skuplje. Kako je to moguće?
Prosečna trgovačka marža u Evropi je 18 odsto za sve vidove trgovine. Ako govorimo o maloprodaji, marže se kreću od 16 do 18 odsto, dok se u radnjama tipa hipermarketa i megamarketa u Evropi te marže kreću oko osam odsto. Štaviše, oni smatraju da su u hipermarketima marže koje se izražavaju sa dve cifre prilično nepristojne. Realno, kod nas su te marže oko 30 odsto.
Pojavio se i podatak da je kod nas rabat na hleb i peciva oko 30 odsto.
Rabat od 30 odsto vam daje maržu od 42,3 odsto. Na to treba dodati troškove marketinga, kesa, koje naravno nisu besplatne… Dakle, marža na hleb kod nas je 45 odsto, što je najblaže rečeno enormna cifra. Na hlebu se barem dosad nje zarađivalo, on je služio da navučete mušteriju da uz njega kupi još pet, šest proizvoda. Sada se očito, uz maržu od 45 odsto, i na hlebu zarađuje.
Koliko bi prosečna porodica mogla da uštedi na hrani i higijeni da nije monopola?
U Beogradu imamo 1,7 miliona ljudi, odnosno pola miliona domaćinstava, i prosečan dohodak po domaćinstvu je oko 700 evra. Porodica barem polovinu tog iznosa troši za prehranu, hemiju, koje možete naći u hipermarketima. Nek samo polovinu toga kupuju u hipermarketima, to znači da tamo ostave 175 evra mesečno. Pretpostavimo da su marže 30 odsto, to je oko 52 evra. Da je prisutna i neka strana kompanija, koja ima maržu od osam odsto, na marže bismo ostavili 12 evra. Razlika između 52 i 12 je ono što vam monopolista uzima. To znači da bi prosečna porodica mogla da uštedi oko 40 evra mesečno da nema monopola, ili blizu 500 evra godišnje. To možda nije mnogo, ali zašto bi oni dali taj iznos bilo kome, kad mogu da ga potroše na letovanje, belu tehniku, šta bilo.
Kako naterati trgovce da spuste marže?
Problem se jedino može rešiti dolaskom konkurencije. Treba se zapitati ko je oterao „Merkator“ kada je hteo da preuzme „C market“. Tada su potegnuti svi mogući argumenti, od toga da je narod nezadovoljan do toga da ne treba Slovenci da nam sole pamet. Vlada je time poslala poruku i „Kori“, i „Tesku“ i „Čempionu“ i svim velikim lancima koji su došli u Istočnu Evropu i doneli konkurenciju - nemojte dolaziti, mi nismo tržište za vas.
Ali iz Vlade uvek tvrde da postoji konkurencija, kao i da su svi veliki igrači dobrodošli.
Ako Vlada pod konkurencijom podrazumeva i mog komšiju koji ima radnju u zgradi sa 15 artikala, onda postoji konkurencija. Jasno je da to nije prava konkurencija, kao ni kiosk na uglu. Ako „Merkator“ u celoj Srbiji ima dva objekta u Beogradu, dva u Novom Sadu i još negde poneki, a „C market“ na stotine objekata, onda nema prave konkurencije. Imate taj „Intereks“, ali to je jedan objekat, „Idea“ ima dva objekta, „Rodić“ poneki, sve je to malo u odnosu na „Deltin“ dominantan položaj. Strani lanci ne dolaze jer su dobro informisani šta ih ovde čeka. Od svih investicija koje su stigle u Srbiju većina je uključivala neki dil s Vladom, gde ste vi dobijali posebne pogodnosti, najčešće tako što vam u paketu prodaju i kompaniju i tržište. Dakle, ovde sve ide tako uz neku nagodbu s Vladom. Neke kompanije su spremne na takav rizik, ali većina ozbiljnih neće u takvim zemljama da posluje.
Zašto Vlada štiti monopoliste?
Verujem da se privatne kompanije štite zato što finansiraju stranke. Možda se tu krije odgovor. Ako vi nekog bespoštedno branite, onda imate neki interes. Valjda će Vlada da odgovori zašto se tako ponaša. Drugi odgovor je neznanje i nestručnost Vlade.
Može li Antimonopolska komisija da zaustavi monopoliste?
Ne treba nama ta komisija, već mnogo konkurencije i ulazaka u Srbiju, bez mešanja Vlade. Kada bismo imali konkurenciju, Komisija bi možda jednom, dvaput godišnje imala nekog posla.
Da li će „Delta“ platiti kaznu zbog monopola?
Kazna se kreće od tri do 10 odsto godišnjeg prihoda. Ako “Delta” ima maržu za koju oni kažu da je 20 odsto, a verovatno je bitno veća, i ako plate maksimalnih 10 odsto, ostaje im marža od 10 odsto, koja nije mala i opet je veća nego u EU. Dakle, nije poenta da im se zarezuju kazne, jer će i pored toga oni odlično poslovati, pa će nam još i povećati maržu. Opet ćemo mi kao potrošači da platimo iz svojih džepova tu kaznu. Dobar potez bi bio da se promeni zakon, tako da se firma monopolista, koja uporno krši zakon, može razbiti na više malih firmi. To bi za početak bilo dobro, ali nije trajno rešenje, jer ako te firme kontroliše isti holding, neće biti dobro. Dakle, vraćamo se na priču o tome da Vlada treba da pusti velike igrače da uđu na tržište Srbije.
Osim ovog monopola, koji nas najviše boli, koji još monopol vidite kao štetan?
NIS je šampion u neefikasnosti, lošoj usluzi, a monopolista je. To je katastrofa od kompanije koja nam proizvodi štetu u svakom segmentu svog poslovanja. Država ga potpomaže time što NIS ima monopol na uvoz nafte.
Kakvu štetu od toga trpe građani?
Prvo, NIS nije u stanju da se izbori sa fluktuacijama cena nafte. Svoju neefikasnost preko cena prevaljuje na građane. Druga stvar, NIS i dalje prima subvencije, dakle, mi ga finansiramo kao poreski obveznici. Imate još primera monopola. RATEL mi se nameće kao tema, jer ima monopol na distribuciju internet signala. To telo u ovom momentu sprečava privatnike da uvedu internet koji bi nas približio Evropi, i da umesto 1 mega imamo 50 mega u sekundi i da unapredimo poslovanje i život. Imate EDB koji vara svoje građane, kojima kaže dajte nam vaša brojila, mi ćemo da se brinemo o njima. Oni tako svakoj firmi koja želi da uđe na to tržište nameću trošak koji je jednak ceni brojila.
Napolju odmor za džep
- Idite u samoposlugu u Mađarskoj ili Bugarskoj i videćete da je većina stvari jeftinija. Idite u Bosnu, koja je 2000. bila enormno skuplja od Srbije, sada nam je tamo sve jeftino. Očekujete da u Nemačkoj „nutela“ košta koliko i u Srbiji, a vidite da je to tamo mnogo jeftinije. „Milka“ je mnogo jeftinija u EU nego u Srbiji.
Svi prehrambeni proizvodi su jeftiniji u zemljama EU, od mleka, ulja pa nadalje. Kad odem tamo, to je pravi odmor za džep.
Marketi za siromašne
U Nemačkoj imate nekoliko velikih lanaca, od kojih je jedan, „Aldi“, namenjen najsiromašnijem sloju. kod njih je sve razbacano, kao na „buvljaku“ ali tamo je sve jeftino. Mi takav lanac nemamo. U Nemačkoj takođe imate lanac koji prodaje jeftinu odeću i obuću. Tamo su cipele pet evra, a obučete se od glave do pete za 10 evra. U Srbiji nemate takvu mogućnost. Slobodno tržište bi nam dalo rešenje za svakoga.
Obratite pažnju na ovaj tekst o RATEL-u, Republickoj agenciji za telekomunikacije u cijem je "domenu" i "cuveni" Telekom. Da nije monopola RATELa i Telekoma mi sad ne bi imali neuporodedivo gori i sporiji internet u Srbiji u odnosu na EU i Ameriku.
Slicna je prica i sa EPS-om i o tome smo vec pisali koliko je EPS odgovoran za energetsku neefikasnost i stalna poskupljenja električne energije ! Idioti !
Povećanja cena hrane udar na kućni budžet i obuzdavanje inflacije
Srbija rekorder po poskupljenjima
Autor: Z. Luković - N. Erac | 05.12.2007 - 06:00
Srbija rekorder po poskupljenjima
Srbija je po poskupljenju hrane u poslednjih nekoliko meseci rekorder u regionu. Marže jesu visoke i nedavno formirana vladina radna grupa obaviće analizu, a zaključci će biti dostupni javnosti. Plan je da se analizira 15 proizvoda, 10 najvećih trgovinskih lanaca i 30 proizvođača.
Tržišna inspekcija će uraditi svoj deo posla do polovine decembra, sledi analiza, a podaci o cenovnom lancu proizvođač-trgovina-kupac biće saopšteni poslednjih dana ovog meseca, kaže za „Blic“ Predrag Bubalo, ministar trgovine i usluga.
Šta je razlog tolikim poskupljenjima i kako to ocenjuju proizvođači, a kako struka.
- Osnovni uzrok je oligarhijsko-monopolska struktura tržišta jer imate mali broj trgovačkih lanaca koji praktično kontrolišu tržište i diktiraju te tržišne uslove. Specifično za njihovo ponašanje je da podižu cene, a smanjuju obim prodaje i time maksimiziraju svoju dobit. To je jedan, a u okviru toga je i drugi razlog poskupljenja, visoke marže koje oni mogu da određuju nesmetano, kako hoće. Vidite da su kod nas marže oko i preko 30 odsto, a uobičajeno je da budu oko deset u Evropi i okolnim zemljama. Iz toga lako možete izvući zaključak da kada bi kod nas marže bile kao i u okolnim zemljama, onda bi naši prehrambeni proizvodi bili 20 odsto jeftiniji. Da bi do toga došlo, vi morate razbiti tu monopolsku strukturu. To je jedna od osnovnih funkcija ekonomskih država. Država treba da obezbedi konkurentno tržište, a kod nas država, kao što vidite i sami ima neka preča posla - smatra ekonomski analitičar dr Zoran Popov.
HLEB, ULJE, MLEKO
- Mi imamo u svih 35 organizacija potrošača u Srbiji jasno registrovano povećanje cena koje su unazad nekoliko meseci kod poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, pre svega ulja za jelo, povećavane dva puta, a isto toliko išle su gore cene mleka, mesa i mesnih prerađevina. Od septembra do sada i hleb je poskupeo dva puta, a cene voća i povrća na pijacama prate ta poskupljenja - kaže za „Blic“ Milić Marković, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Najveći proizvođač mleka u državi „Danube Foods Group“, kojom upravlja konsultantska kuća „Salford“, ima svoje objašnjenje za veće proizvođačke cene mleka. Rade Pribićević, direktor korporativnog upravljanja cele grupacije, navodi razlog poskupljenja.
- Osnovni razlog za poslednje poskupljenje je povećanje otkupne cene sirovog mleka, koje sada plaćamo između 28 i 33 dinara po litru. Ako se uzme u obzir da je otkupna cena sirovog mleka još u junu ove godine bila 18 dinara, jasno je da se radi o ukupnom povećanju od oko 80 odsto. Takođe, želim da napomenem da i država snosi deo krivice za ovo stanje jer u celoj ovoj situaciji do sada nije reagovala. Još na proleće su smanjene subvencije za jedan dinar, a zatim nije proglašeno stanje elementarne nepogode zbog suše.
MERE VLADE
Potpredsednik Vlade Božidar Đelić je najavio da će Vlada u narednih nekoliko nedelja ispitati da li su namirnice i druga roba široke potrošnje u Srbiji preskupi ili cene odgovaraju onima u regionu i ekonomskim mogućnostima građana. Udruženja potrošača u ovakvim situacijama, mada raspolažu dosta korektnim podacima, više služe kao evidentičari stanja jer njihove podatke malo ko u državi koristi. Apeli i predlozi ovih udruženja takođe ostaju bez nekog pravog efekta.
- Insistirali smo kod ministra trgovine i usluga da se u nekim situacijama interveniše robnim rezervama, posebno kada je reč o ulju za jelo, kada su verske slave. Apelovali smo na tržišnu inspekciju da iskontroliše sve magacine i izbaci u rafove svu onu robu koju su trgovci sklonili radi nivelacije cena - priča za „Blic“ Milić Marković.
Naši proizvođači mleka, sa uljarima to nije slučaj, smatraju da okruženje ima niže cene.
- Dosta se piše o tome da su cene prehrambenih proizvoda u Srbiji više nego u zemljama u regionu. Za ovo takođe postoji nekoliko razloga. Prvi je što se izvozne cene određuju u evrima. Kako je evro kod nas potcenjen, to ima svoj efekat na krajnju cenu. Dalje, PDV je u Srbiji u proseku za jedan procenat viši nego u okolnim zemljama. Takođe je činjenica da je nivo konkurencije u nekim zemljama viši nego kod nas - mišljenje je Radeta Pribićevića, korporativnog direktora „mlekarske“ grupacije.
Resorni ministar Predrag Bubalo smatra da je nedavna poplava tvrdnji kako je sve skuplje nego što je bilo, palo u vodu, pa se sada tvrdi da nije sve, već da je samo hrana skuplja nego u regionu.
- Repromaterijal i proizvodi su u odnosu na Evropu bili na dnu lestvice, pa je sada procentualno to visoko povećanje, ali su cene i dalje sasvim u saglasju sa okruženjem. Istovremeno, naši proizvođači, kao da sada u nekim slučajevima gotovo zloupotrebljavaju činjenicu da neke proizvode, mleko i ulje na primer, ali i druge, štitimo od uvoza, a dajemo i subvencije. Od letošnje suše, pa do sada, oni to što su zaštićeni zaista izvrgavaju do nekakvog besmisla u pojedinim slučajevima - konstatuje ministar Bubalo.
Cena hleba će mirovati
- Nije došlo do skoka cena sirovina, pa za sada možemo da garantujemo sadašnju cenu i mirnije dane za naše građane, a dokle, to ne zavisi od nas. Ja ne očekujem neko drastičnije poskupljenje sirovina ni u budućnosti. Cena pšenice je dostigla maksimalan nivo, pa ukoliko kurs evra ne bude drastično promenjen, ne bi trebalo da dođe do promene. Samim tim ostaje ista meta, isto odstojanje - poručuje Zoran Pralica iz Unije privatnih pekara.
Cena mleka i ulja u Nemačkoj
Litar dugotrajnog mleka u Nemačkoj košta 81 cent (64 dinara), dok se kod nas plaća 72,9 dinara. Razlika u ceni je još evidentnija kod ulja, koje Nemci (doduše ono najpovoljnije) plaćaju 60 dinara, a mi čak 114 dinara.
Kupovina za prosečnu platu od 28. 720 dinara
artikal avgust 2005. avgust 2006. avgust 2007.
ulje 252 256 336
šećer 341 300 446
svinj. meso 58 76 84,5
mleko 580 565 650
jogurt 349 353 410
kafa 40 43 51
kisela voda 466 588 726
čokolada 30 31 39
krompir 909 794 972
kupus 648 1.697 596
jaja 2.823 3.979 3.986
brašno 500 721 837 908
Napomena: Tabela pokazuje koliko se kilograma ili litara osnovnih industrijsko prehrambenih proizvoda moglo kupiti za jednu prosečnu neto zaradu u Republici
Porast cena decembar 2006 - decembar 2007.
ishrana 115,0%
duvan i pića 112,6%
odeća i obuća 103,4%
stanovanje 107,1%
stan 105,0%
ogrev i osvetljenje 109,1%
pokućstvo 99,9%
higijena i nega zdravlja 107,3%
obrazovanje, kultura i razonoda 107,0%
saobraćajna sredstva i usluge 105,8%
prosek 110,3%
Napomena: Izvor Republički Zavod za statistiku
Cenovnik
proizvod, stara cena, nova cena
juneći but 392-429,90 429,90
piletina 152-168,90 194,90
svinjski but 319,90-349,90 367,90
ulje 79-82 108-114
šećer 52,90-63,90 51,50-56,90
brašno T 500 26-35 26-35
hleb 28-29,5 31-35
mleko 44-49 60-74
Pogledajte samo koliko su cene mleka i ulja vece kod nas nego u Nemačkoj a mi smo kao poljoprivredna zemlja a Nemačka je ipak mnogo razvijenija zemlja od Srbije i tamo su mnogo veće prosečne plate nego kod nas i ovo sa cenama je potpuni apsurd !
Za celu ovo priču oko cena i marži po meni je najodgovorniji Delta Holding jer oni drže apsolutni monopol u Beogradu i Srbiji kada su hipermarketi i maloprodaja u pitanju ! To sa maržama je čista pljačka gradjana Srbije i nedopustivo je da se JEDNA BUDALA a to je vlasnik Delta Holdinga Miroslav Mišković na takav prljav način bogati na račun nas siromašnih, tj PLAČKAJUĆI 5 ili 6 miliona ljudi !!!
A prica oko višestrukog povecanja cene mleka je posebna prica i cist dokaz monopolističkog ponašanja "Salforda" koji sad drži većinu mlekara u Srbiji, mamu im j***m !!! Čitajte !
„Salford“ sa pet mlekara drži 85 odsto tržišta
Monopol diže cenu mleka
Autor: Svetlana Vuković | 06.12.2007 - 08:35
To što je Srbija po skupoći mleka bez premca prema susedstvu, ali verovatno i prema celoj Evropi, krivac je monopolska pozicija „Salforda“.
Sa ovom tvrdnjom juče je u javnost izašla bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić-Marković. Kao argumente ona navodi s jedne strane otkupne cene, a s druge strane maloprodajne cene u susedstvu i kod nas. Poređenje sa Evropom je još poraznije.
„Salford“, odnosno holding „Denjub fuds grup“, kroz privatizaciju tokom prethodnih godina stigao je u posed pet mlekara: „Imleka“ (najveće na Balkanu), „Subotičke mlekare“, „Novosadska mlekare“, „Zemunske mlekare“ i zaječarskog „Impaza“. Prema računici bivše ministarke, „Denjubs“ sa tih pet mlekara trenutno drži oko 85 odsto tržišta dugotrajnog mleka.
Analizu udela na tržištu sa svežim, kratkotrajnim mlekom Ivana Dulić-Marković ne daje, ali navodi da bi nadležni u ministarstvima poljoprivrede i trgovine to mogli vrlo lako da izračunaju.
Teza eksministarke poljoprivrede da je razlog ovolike skupoće mleka u Srbiji monopolski položaj, u „Denjubsu“ je, naravno, dočekana sa negodovanjem. Direktor korporativnog upravljanja Rade Pribićević izričit je da nije tačno ni da su monopolisti, niti da su ti koji su povukli sve ostale da krenu za njima.
- Ništa od toga nije tačno. Gospođa Ivana Dulić-Marković ne govori snagom argumenata, već u svom stilu, a sa kojim smo se susretali i dok je bila ministarka - kaže Pribićević.
Na pitanje „Blica“ da li to znači da nemaju 85 odsto udela u proizvodnji dugotrajnog mleka, Pribićević je, međutim, kazao: „Moguće je da imamo toliki udeo, ali taj pokazatelj ništa ne znači jer dugotrajno mleko u ukupnoj mlečnoj industriji Srbije učestvuje sa oko jedan odsto. Mi proizvodimo toliko dugotrajnog mleka jer druge mlekare neće, ne isplati im se zbog skupoće proizvodnje, odnosno manjeg profita“.
Na ukazivanje da je upravo dugotrajno mleko svuda u svetu jeftinije od svežeg, a da je samo u Srbiji obrnuto, Pribićević kaže da to nije njihova krivica, već posledica nasleđa. Tako je, navodno, bilo u Srbiji i pre nego što je stigao „Salford“.
Pribićević negira i tezu, koja se ovih dana čuje u upućenim izvorima, da su u podizanje cene ušli u sklopu priprema za prodaju „Denjubsa“ u idućoj godini. Takvo podizanje cena, prema tim izvorima, „Denjubsu“ daje veći godišnji obrt, a kod prodajne cene kompanije ključni reper je upravo godišnji promet koji ta kompanija ostvaruje.
- To nije tačno. Upravo zbog povećanja otkupnih cena mi ćemo ovu godinu završiti sa lošijim poslovnim rezultatima. Nije, takođe, tačno, da smo mi prvi izašli sa ponudom većih otkupnih cena proizvođačima, kao ni da smo sada po tim otkupnim cenama prvi. Ima mlekara, poput „Somboleda“, koji daje veće otkupne cene i čije mleko je skuplje od našeg. A, to što mi imamo daleko najviše dobavljača od drugih je zato što im dajemo sigurnost u plaćanju, kao i benifite kod realizacije kredita - objašnjava naš sagovornik.
Na opasku da se upravo zbog njihovog opsega ne može za poređenje uzeti ni jedna druga pojedinačna mlekara, te da bi pravo poređenje bilo okruženje, Pribićević navodi: „Tačno je da je u Hrvatskoj mleko jeftinije nego kod nas, ali tamo je jeftinije i ulje i brašno i kisela voda. Ukupno je hrana u Srbiji skuplja nego u okruženju, nego i u Nemačkoj, tako da mleko treba posmatrati samo kao deo te tematike. To što je tamo jeftinije razlog je verovatno u nižim stopama poreza, subvencijama države, a i većoj konkurenciji“.
U Ministarstvu trgovine, kažu da su odlučili da se na bave izdvojeno cenama mleka, već da je odlučeno da se to proširi na celu hranu, a zajedno sa maržama najvećih maloprodajnih lanaca. Upravo je formirana radna grupa sa zadatkom da do 15. decembra uradili temeljnu analizu i to na relaciji od proizvođača do trgovaca. Zaključak te analize, a sa njom i predlog mera, saopštiće javnosti, obećavaju u kabinetu ministra Predraga Bubala, verovatno 31. decembra. Taman za srećan početak nove 2008. godine.
Antimonopolska komisija radi
Temom tržišta mleka Komisija za zaštitu konkurencije se upravo bavi, i prvi rezultati te analize, da li je i to tržište monopolizovano, trebalo bi, kako „Blic“ saznaje, da izađu u narednih nekoliko nedelja. Upućeni u dešavanja na tržištu mleka kažu da je „Salford“ svoju dominantnu poziciju na tržištu umrežio sa kompanijom dominantnom u maloprodaji, a na način da oko 80 odsto prostora u tim hipermarketima predviđenim za mlečne proizvode je rezervisano za njih.
Svuda jeftinije
Sa sušom su se ove godine suočile uglavnom sve zemlje Evrope, ali je u svima njima u proseku hrana ove jeseni poskupela od tri do osam odsto. Kod nas je za protekla četiri meseca mleko poskupelo ukupno četiri puta i sada stiglo na oko 75 dinara (0,9 evra), a u Sloveniji je oko 0,50 centi, u Hrvatskoj približno toliko, u Bosni i Hercegovini još jeftinije. Zanimljivo je da je „Impekovo“ mleko jeftinije i u BiH i u Crnoj Gori nego u Beogradu, gde se proizvodi. Prema ekonomskoj logici, trebalo bi da je obrnuto, da je skuplje, budući na troškove transporta, carinske evidencije...
Mleko u regionu jeftinije nego u Srbiji
Autor: Beta | 08.12.2007 - 12:56
Mleko u regionu jeftinije nego u Srbiji
Litar dugotrajnog mleka u Sloveniji poskupeće početkom 2008. godine na oko 0,9 evra, što je za osam centi više nego u Hrvatskoj, ali jeftinije nego u Srbiji gde je mleko dostiglo cenu od oko jednog evra.
Litar dugotrajnog mleka u Hrvatskoj od 1. decembra 2007. košta oko 0,82 evra, dok je u Srbiji istog dana maloprodajna cena povećana za oko 10 odsto na oko 80 dinara. Kako javljaju dopisnici Bete, u Sloveniji će Alpsko mleko sa 3,5 odsto mlečne masti početkom 2008. godine poskupeti u prodavnicama Merkatora na 0,93 evra sa sadašnjih 0,79 evra.
U Hrvatskoj litar svežeg mleka sa 3,2 posto mlečne masti od 1. decembra košta približno 0,76 evra (5,60 kuna), a litar trajnog mleka sa 2,8 posto masti 0,82 evra (šest kuna).
Litar svežeg pasterizovanih mleka u prodavnicama u Bosni i Hercegovini košta između 62 i 80 evro centa (1,35 do 1,60 konvertibilnih maraka) u zavisnosti od proizvođača. Domaći proizvodi su jeftiniji od stranih, ali i manje zastupljeni u prodavnicama.
A ne zaboravite da su i u Sloveniji prosecne plate veće nego u Srbiji !!!
Zato su se pametni ljudi setili i organizovali bojkot mleka ! Samo što sam ja kasno video ovu stranicu tako da sad prolazi 5. dan tog bojkota. Ako hoćete posetite ovu stranicu pa da se svojim predlozima pridružite bojkotu monopolista: www.bojkotujmonopol.com
A sad da vidimo kako stoje stvari u razvijenom svetu:
Prvo poskupljenje mleka u Japanu posle 30 godina
Autor: Tanjug | 11.12.2007 - 11:46
Dve vodeće japanske kompanije za proizvodnju mlečnih proizvoda, "Mejdzi milk" i "Morinaga milk", najavile su pvo povećanje cena mleka posle 30 godina.
Svolju odluku kompanije su obrazložile naglim poskupljenjem kukuruza i druge stočne hrane, izazvanim sve većom primenom tih useva u proizvodnji biogoriva, prenela je ruska agencija Itar-Tas.
Cene mleka u Japanu će porasti za tri odsto od aprila, kada počinje nova 2008. finansijska godina, što će nesumnjivo podstaći poskupljenje svih mlečnih i većine konditorskih proizvoda.
U oktobru su cene u Japanu već skočile do najvišeg desetogodisnjeg nivoa zbog rekordnog poskupljenja nafte.
Početkom veka, u Japanu je uz praktično nulti privredni rast zabeležena deflacija, pad indeksa cena. Počev od 2005. godine privreda Japana postepeno obnavlja rast, a 2006. godine je, prema procenama, inflacija iznosila 0,2 odsto.
Dakle kao sto vidite mleko u Japanu će poskupeti PRVI PUT POSLE 30 GODINA a kod nas zahvaljujući monopolistima kao što je je**ni Salford mleko poskupljuje non-stop ! A inflacija je u Japanu prošle godine bila 0,2% a u Srbiji !!!??? Gde mi živimo ?
DR. IVAN2007-12-15 01:16:52
Help
neki kau da dobro zarauju
. Mi ivimo u svetu koji se veoma brzo menja. Ne za sve, za neke je on isti kao pre, ali realno gledano sada je 2007. Za posao vam je najvanije znanje, jer kad znate ta treba da radite onda je lako nai dobar posao koji je dobro plaen (najbolje da bude sam svoj ef i da sam sebi odreuje platu
) narvno, nita nije veno, uvek mora da trai nove prihode 
