Help
Ročište za rehabilitaciju Dragoslava Mihailovića
U beogradskom Okružnom sudu juče je održano prvo ročište po zahtevu za rehabilitaciju književnika Dragoslava Mihailovića, koji je bez suđenja kažnjen za neprijateljsku propagandu i upućen u zatvor na Goli otok.
Mihailović je u istražnom zatvoru ostao pet meseci, a na Golom otoku je proveo 15 meseci.
- Kaznila me je Komisija za prekršaje Drugog reona grada Beograda. Imao sam tada osamnaest godina i bio sam na prvoj godini studija književnosti. Proglasili su me pristalicom Informbiroa zato što sam branio dvojicu uhapšenih drugova iz Ćuprije. Njihova „krivica“ bila se u tome što su govorili da će teška industrija posle petogodišnjeg plana da proizvodi drvene češljeve - rekao je Dragoslav Mihailović za „Blic“.
Napominjući da se posle jučerašnjeg ročišta oseća umornim i iscrpljenim, Mihailović kaže:
- Na ovaj trenutak sam čekao 56 godina. Sada se to dogodilo, pa čitav današnji događaj u meni izaziva svakojaka uzbuđenja. Bio je to jedan čudovišan teror koji u mirnodopsko vreme nije zabeležen u Evropi. Pored toga što sam branio svoje drugove, koji su bili već uhapšeni, meni su tada namestili da sam rekao kako je Tito špijun. A možda i jesam. I da sam nešto govorio protiv SKOJ-a. Pratili su me godinu dana. Onda sam uhapšen i posle pet meseci u istražnom zatvoru prebačen na Goli otok. Nije bilo suđenja. To je tada bila administrativna kazna bez suđenja. Izašao sam na slobodu 31. maja, 1952. - rekao je juče ispred sudnice Mihailović.
Autor knjiga „Kad su cvetale tikve“, „Jalova jesen“, „Zlotvori“, „Kratka istorija satiranja“, „Goli otok“... kaže da je čitav život posvetio otkrivanju prave istine o zatvoru na otoku.
Njegovih 18 dela prevedeno je na 19 stranih jezika.
Mihailović se seća da je pozorišnu predstavu, rađenu prema njegovom romanu „Kad su cvetale tikve“, 25. oktobra 1969. godine lično zabranio Josip Broz Tito.
Golootočani su bili kažnjavani i šikanirani i nakon izlaska iz zatvora. Dragoslav Mihailović nije mogao lako da se zaposli. Do svoje četrdesete godine radio mnoge stvari. Bio je impresario u cirkusu, prodavac jaja, pa merač kože, onda urednik u časopisu „Hrana i ishrana“, pa potom lektor, korektor i urednik u brojnim novinama. Zbog svoje biografije često j dobijao otkaze, a nekoliko puta je pod prisilom sam odlazio.
- Kao impresario u cirkusu, oglašavao sam, reklamirao i prodavao cirkuske predstave. Tako sam i putovao sa cirkusom. Svakakve poslove sam radio. Onda sam u četrdesetoj odustao od traženja stalnog posla - kaže Mihailović.
Mihailović je jedan je od inicijatora za donošenje Zakona o rehabilitaciji, a svoj dosije u tajnoj policiji prvi put je video 2001. godine.
(izvor: Blic)
Moram da priznam da sam citala samo "Kad su cvetale tikve", bilo je davno, ali se secam da sam plakala.
Takodje, pre ne znam tacno koliko godina, mozda krajem devedesetih, dok je velikan naseg pozorista Danilo Bata Stojkovic jos bio ziv, bila je predstava - monolog iz pomenute knjige u nasoj muzickoj skoli, gde je Bata maestralno nastupio na poziv prijatelja Dragoslava Mihailovica (koji je bio u publici), a povod je, ako se dobro secam, bio Dan Cuprije (13/10).
Ako me secanje ne vara...
